--->Basne<---

LICICA I GAVRAN


Gavran je negde našao poveći komad sira i stojeći na grani drveta držao je čvrsto sir u kljunu.

Lisica to opazi i pošto se privukla drvetu poče da hvali gavrana:

- Ti si veoma lepa ptica - reče ona - i imaš prekrasno perje! Niko
na svetu ne bi bio tako savršen kao ti, samo kad bi umeo i da pevaš.

Gavranu se nije svidelo da pored tolike svoje lepote ima i neki
nedostatak. Da bi uverio lisicu da ume i da peva, on otvori kljun i
zagrakta.

Sir mu ispade iz kljuna, lisica zgrabi plen i pobeže.

- E moj gavrane - mislila je ona - imap ti i sjaja i glasa, ali nemaš pameti

MEDVED I PCELE


Medved se prikrade košnicama. Iz jedne košnice uze saće s medom i poče da se sladi. Izleti pčela pa ga ubode u njušku.

Medved se naljuti, podigne košnicu i udari je o zemlju. Tada izlete
sve pčele i razdražene navale da ga bodu bez milosti. Zaletale su mu se
koja u oči, koja u uši, te medved naže da beži braneći se koliko je
mogao

- Zar mi nije bilo bolje da pretrpim ubod jedne pčele - gunđao je on - nego što sam želeći osvetu, izazvao protiv sebe ceo roj?

OVAN I JELEN


Ovnu dosadi da živi pod neprekidnom pažnjom pastira. Jednog dana
ugrabi priliku, udalji se od stada i ode u planinu. Tu sretne jednog
odraslog jelena, koji se iznenadi što vidi ovna samog u šumi.

Jelen zapita ovna šta radi tu i kuda je krenuo. Ovan iskreno ispriča
šta je naumio. Reče da mu je dosta pastira, jer pastir je mučitelj:
striže i muze ovce, pa ih čak i prodaje ili kolje i jede. Jelen se na tu
priču osmehnu:

- Bezazleno stvorenje - reče on ovnu - poslušaj šta ću ti ja reći, a
govoriću ti iz čistog prijateljstva, za tvoje dobro. Koliko god pastiri
prodavali i klali ovce, ipak će ovaca biti više na svetu, nego kad
počnu vukovi da ih kolju. Vidiš li moje rogove? Veći su i jači od
tvojih! Ipak, da me brze noge ne spasu od vukova, rogovi mi ne bi
pomogli. Ovce bez čuvara i pastira, to je kao da ih nema. Ukratko, tebe
prijatelju, ako se ne vratiš stadu, čeka pogibija. Čim te prvi vuk
stigne, uvidećeš da sam ti govorio istinu.

Ovan se razmisli, zatim zahvali jelenu i vrati se svojem stadu.

LAV I ZEC


Lav, tražeći šta bi pojeo za ručak, vide zeca koji je spavao u
žbunju. Lako je mogao da ga uhvati, ali istog časa malo dalje opazi
jelena. Lav skoči i potrča za jelenom, a na to se cec probudi i pobeže. I
jelen je bio brži od lava.

Lav se vrati zecu, ali ga na onom mestu više nije zatekao.

Mašući glavom, lav poče da se vajka:

-Eto ti! Hoću jelena, a neću zeca.

CVRCAK I MRAV


Cvrčak usred zime zakuca na prozor kuće u kojoj je stanovao mrav.
Kada mrav otvori prozor, cvrčak ga zamoli za nekoliko zrna žita da se
nahrani, da ne bi od gladi umro.

-A šta si radio letos? - upita mrav cvrčka.

-Svirao sam.

-Svirao si? Onda idi igraj sada da te glad prođe - odgovori mrav

KOS U KAVEZU


Kos, zatvoren u kavez, odbijao je da peva danju. Pevao je samo noću. Upitali su ga zašto čini tako.

-Kad sam pevao u sred bela dana - odgovori kos - pronašli su me gde sam i lako su me uhvatili. Naučio sam se zato pameti!

-Sad je malo dockan, - odgovoriše kosu - pevaj ti brale, sad slobodno i danju, nemaš čega više da se bojiš.

ZACEVI I LISICE


Zečevi su objavili rat orlovima. Pozvali su u pomoć lisice.

Lisice su rekle:

-Kada budete ratovali sa kokoškama, e, onda ćemo vam pomoći. Znamo da ćete tada i vi nešto moći da naučite.

VUK I JAGNJE







Do{lo jedno jagwe na potok da se napije sve`e vode. Mirno je i tiho pilo,
nikom nije smetalo, nikoga nije uznemiravalo. Odjednom se, odozgo iz {ume,
pojavio vuk, besan nasilnik `eqan jagwe}eg mesa.
- Kako se usu|uje{ da muti{ vodu, koju pijem?- zaurlao je. - Bi}e{ ka`wen
za takvu besprimernu drskost!

- Gospodine vu~e, - odgovori jagwe smireno- nemojte se `estiti, priberite
se, razmislite: kako vam ja mogu mutiti vodu, kada sam ~itavih dvadeset kora~aja
nizvodno. Potok te~e od vas ka meni, vidite li?

- Muti{? Muti{, kad ja ka`em! - urliknu nasilnik.- A rekao bih i da si ti onaj
{to je o meni, pro{le godine, po svim pa{wacima zlo govorio!

- Pro{le godine, gospodine? Pro{le godine nisam bio ni ro|en, ja sam jo{
sisan~e, - odgovori jagwe.

- Ako nisi ti, onda je tvoj stariji brat! - grmeo je daqe vuk.

- Stariji brat, gospodine? Moja majka se ovog prole}a prvi put ojagwila, ja
nemam brata!

- Svejedno, to je onda bio neko iz tvog naroda! - uporno je vikao vuk.
- Svi vi, a i ~obani i psi, neprekidno me ogovarate, ~uo sam, svuda se pri~a!
Sad }e{ mi platiti! - pa dograbi jagwe i odnese ga u svoju jazbinu. Pro`drao
ga tamo...

Zasuzio je zec koji je sve to iz prikrajka posmatrao, `ao mu bilo jagweta,
kroz suze je rekao:


La` kao istinu nasilnik ima,-
krivdom se slu`i, vara u svemu,
slabije gazi, hrani se wima,
al kraj }e do}i, jednom i wemu!

GOLUB I MRAV







Upao jedan mrav, siromah, u potok. Odmah je po~eo da se koprca i batrga, ali
uzalud se kobeqao, nikako da se iskobeqa, - za wega je poto~i} bio nepregledan
okean. Ve} mu je pretila smrt od davqewa, kad li dolete jedan golub i stade
na obalu da se napije vode. Ugledao je jadnoga mrava i bez predomi{qawa
pru`io mu kqunom trav~icu. Mrav se zahvali golubu dobra srca i otide.
Nije daleko odmakao, kad ugleda nekakvu protuvu sa lukom i strelom, u nameri
da sebi ustreli goluba za doru~ak. Nesre}ni golub nije ni{ta prime}ivao, pio
je vodu na potoku, smrt se nadnosila na wega.

Protuva je ne~ujno stavila strelu i napela luk, nani{anila, ali tada se mrav
privukao odozdo i svom snagom bocnuo vajnoga lovca u bosu nogu.
Jauknuo je on, a golub se na taj uzvik trgao i br`e od strele odleteo u nebo.
Nikoga vi{e nije mogao dociqati.

Golub i mrav nikada se vi{e nisu sreli, ali svejedno, nikada se nisu zaboravili.
Obojica su ~esto svojima govorili:

Pomozi onom kog nevoqa svije,
ne tra`i da se tvoja pomo} plati,
znaj, u woj samoj nagrada se krije,-
dobro }e dobrim uvek da se vrati!

DVA MAGARCA







I{la dva magarca pod teretom: jedan je u sepetkama nosio dve vre}e zobi,
drugi u okovanim kov~ezima zlatne dukate. Bio je veoma ponosan na svoj
teret, - ne stavqa se svakom magarcu zlato na le|a, pa je kora~ao gordo,
reklo bi se: paradnim korakom. I zvonce mu je o vratu neprekidno
cincaralo cin- cin, cin- cin, - nek svi znaju kakvom je on visokom
poc~a{cu po~astvovan! Zlato nosi!
- Hej, ti! - dovikivao je svom drugu sa vre}ama. - Dr` se malo podaqe,
bude{ li mi preblizu misli}e qudi da i ti moju po~ast deli{!
Za~u{e magar~evo zvono razbojnici u {umi, jedan osmotri, ali kad re~e da
su to samo dva magarca, odmahnu{e rukom: ko bi i za{to magarce napao.
Cin- cin, cin- cin zvonilo je i daqe, postalo haramba{i ipak sumwivo.
Re~e:- Ama, za{to li taj toliko zvoncara putem? Ne}e biti bez nekog
razloga, hajde da pogledamo.
Isko~i{e iz ~estara, primeti{e okovane kov~ege, odmah im bi jasno ~ime
se to magarac toliko di~i. Pri|o{e da preotmu dragocen teret, ali se
magarac po~e braniti, wa~u}i da wega niko ne sme dirati, on je kao
zlatonosac na visokom polo`aju!
Na to razbojnici povadi{e no`eve i izbodo{e ga, odneso{e kov~ege sa
dukatima.
Te{ko rawen, okrvavqen, magarac je je~ao:- O, zar je to ono {to su mi
obe}avali kad su me za predvodnika - zlatonosca postavqali? Onom iza
mene sa vre}etinama, nezaslu`nom, niko ni}ta, a meni no` u trbuh! O -jo-
joj!
Magarac sa vre}ama na le|ima pri|e i re~e:
Visoko si zvawe i po~asti hteo,
prijalo ti da si uz vrhove vlasti, -
nadao se da }e trajat `ivot ceo, -
al s tog vrha, ro|o, najlak{e je pasti!

'ABAC I VO







Bili `apci u bari, - `apci ko `apci, svi su radili isto ko svi `apci u svim
barama. Svi, osim jednog. Taj je video vola gde vu~e plug, pozama{an je to
bio vo, svidelo se `apcu kako izgleda kad je neko tako veliki. Rekao je svom
drugaru:
- Vi{ vola?

- Vidim, - rekao je drugar.

- E, sad pazi! Sad }e{ videti da sam i ja sposoban da postanem tako veliki.
Kad mo`e i on, mogu i ja!

- Hajde, da vidimo, - re~e drugar radoznalo.

Udahnu `abac vazduh, nape se, nadu sebe koliko je god mogao, i misli: " Tako
}u postati veliki."

- Jesam li? - jedva prozbori.

- Nisi, bogme, - odgovori drugar. - Teraj daqe.

Jo{ ja~e se `abac napnu, jo{ jednom upita, isti odgovor dobi. Najzad je vala,
re{io da ide do kraja: napeo se, stra{no se napeo, prenapeo se, naduo se ko
balon.

- Je l sam sad ko vo? - procedi.

Drugar zausti da odgovori, ali utom - pup! prepu~e `abac. Rasturi se onako
kako se i naduo - kao balon.

- Odee! - re~e drugar razo~arano.

A roda koja je u {evaru stajala na jednoj nozi, dugo je, dugo smi{qala i
najzad smislila, pa kazala svojim mladuncima:

Napetom `apcu veoma je sli~an
na silu ko bi da postane ve}i.
Zalud se hvali: " Ja sam tome vi~an!"
Prsnu}e brzo - slavu ne}e ste}i!